ХЕ Увац
Историјат

 

 

16. септембра 1974.год ударени су темељи и започета је изградња хидроелектране Увац. Воде Пештера, преусмерене су у слив реке Увца и преведене у акумулациона језера Лимских хидроелектрана, подизањем земљаног зида висине три метра, а дужине 7км.

Низводно од овог насипа изграђен је тунел дужине 1,3км и пречника 2,5м, којим се прикупљена вода спроводи у корито реке Вапе, највеће притоке Увца.

Рад на прокопавању опточног тунела дугог 530м и пречника 7м ишао је по плану све док на 199.метру није дошло до изненадног обрушавања материјала. Септембра 1977.год завршени су радови на опточном тунелу и река Увац заувек је променила свој вековни ток.

У јесен 1977.год почели су радови на изградњи машинске зграде, а пре зиме 1978.год зграда је била под кровом и спремна за монтажу турбина.

Највећи део посла на овом објекту било је насипање високе земљане бране, високе 110 м, широке 107м и дугачке 313м. Брана је зауставила око 220 милиона метара кубних воде Увца у великој акумулацији дугој 27км.

Прва синхронизација ХЕ Увац на 110 киловолтну мрежу извршена је 17.октобра 1979.год, а званично је пуштена у погон 15.новембра 1979.год. Она ће годишње давати 70 милиона киловатчасова вршне енергије.

Пуњењем овог акумулационог језера, Увац као река више не постоји, а собзиром на његов велики значај за електропривреду Србије, одлукoм радничког савета Лимских хидроелектрана нова хидроелектрана добила је име Увац. Лимске хидроелектране откупиле су 400ха земље, од тога 119ха у приватној својини, која ће заувек остати испод воде вештачког језера. Своја стара огњишта погасило и у друга места се иселило 14 породица.