ХЕ Бајина Башта

Историјат

Идејом о градњи објеката на Дрини још пред Други светски рат бавио се наш гласовити стручњак инж. Миладин Пећинар. Он је тада израдио предлог изградње хидроенергетског постројења, управо на профилу који је касније и усвојен.

Прва фаза изградње ХЕ „Бајина Башта” обухватила је радове на прокопавању новог корита Дрине, на десној обали реке док је на левој половини корита је изграђен бетонски загат. Ови радови су почели половином 1961. а завршени су у мају 1962. године. Изграђен је потребан стамбени простор, административне зграде, довод електричне енергије, саобраћајнице и потребне радионице. По црпљењу воде отпочео је ископ и бетонирање слапишта и ламела.
Друга фаза изградње започела је рушењем загата прве фазе, масовним минирањем у мају 1964. године. За потпуно скретање реке кроз ламеле на десној страни изграђен је земљани насип. До краја 1965. године избетонирана је брана на око 10 метара од крајње висине, а машинска зграда је до јула 1965. године потпуно оспособљена за монтажне радове.
Трећа фаза изградње је могла да се изврши само приликом малог водостаја реке Дрине. Она пртактично представља коначно затварање ниско остављених ламела кроз које је пропуштена вода у току грађења друге фазе. Ови радови су извршени након пролећних великих вода 1966. године.
27. новембра 1966. године, притиском на дугме, Хидроелектрану „Бајина Башта” у Перућцу пустио је у погон Јосип Броз Тито, тадашњи председник Југославије. Три снажна генератора укупне снаге од близу 300 мегавата отпочели су са одашиљањем првих киловата електричне енергије широм земље.
На изградњи овог објекта било је запослено, поред 22 инжењера и 45 техничара – 65 пословођа, 300 радника машинске и електро струке, 350 тесара, 140 армирача, 125 минера, 90 бетонираца, 30 зидара, и око 550 неквалификованих радника, док је на монтажи опреме и другим радовима било ангажовано око 700 радника и техничког особља.
У објекте ове хидроелектране уграђено је 250.000 тона цемента, 11.000 тона бетонског гвожђа и утрошено око 30.000м3 грађе за 550.000м2 оплате. Овако обимни радови извођени су успешно зато што је градилиште било организовано на принципу специјализованих струковних погона.

За 40 година од како постоји ХЕ „Бајина Башта” произвела је преко 68 милиона киловатчасова електричне енергије. Ако бисмо применили садашњу цену енергије, онда би вредност такве производње износила преко 4 милијарде евра, што је изузетан пословни резултат. Учешће ХЕ „Бајина Башта” у производњи Електропривреде Србије, износи преко 14 одсто узимајући у обзир само хидроелектране као произвођаче енергије.
Погонска спремност, захваљујући изузетно стручном одржавању, увек је стопостотна. Генератори су покренути 59.500 пута, радили су укупно око 966 хиљаде сати.

Интезивнији развој општине Бајина Башта несумњиво је везан за почетак и ток изградње хидроелектрана на Дрини. Привреде готово да и није било, није било асвалтних путева, села су била неелектрифицирана, школска мрежа неразвијена… Први озбиљнији покушај у решавању заосталости овог подручја начињен је у време припремних радова за изградњу хидроелектране. Тада је изграђен далековод 35 киловолти Ужице – Бајина Башта – Перућац и модернизовани путеви Бајина Башта – Перућац и Бајина Башта – Кремна, чиме су створени повољни услови за бржу привредну активност у општини. Изграђени су бројни објекти, предност је дата инфраструктури: модернизација путне мреже, електрификација, захвати на подручју водопривреде, развој и модернизација ПТТ саобраћаја, изградња комуналних објеката итд.